ZASTITA IDENTITETA I PRIVATNOSTI

Privatnost na internetu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Idi na navigacijuIdi na pretragu

Privatnost na internetu uključuje pravo na lične informacije u vezi sa čuvanjem, upotrebom, obezbeđenjem od trećih lica i prikazivanje ličnih informacija preko interneta. Zaštita može da podrazumeva i lične identifikacione informacije (LII) ili ne-LII informacije koje se odnose na posetioca određene veb stranice. LII se odnosi na sve informacije koje se mogu koristiti za identifikaciju pojedinca. Na primer, samo pomoću godina starosti i fizičke adrese pojedinca se može odrediti ko je pojedinac bez eksplicitnog otkrivanja njegovog imena, jer su ova dva faktora često dovoljna da se određeno lice identifikuje. Internet privatnost predstavlja ogranak kompjuterske privatnosti. Veliki broj eksperata iz oblasti bezbednosti i privatnosti veruju da privatnost ne postoji; „Privatnost je mrtva – prebolite to“^[1] prema mišljenju Stiva Rambama, privatnog detektiva u oblasti internet privatnosti.

Rizici internet privatnosti[uredi]

U današnje vremenu napredne tehnologije, milioni ljudi su predmet privatnih pretnji. Kompanije nisu angažovane samo da posmatraju šta posećujete na internetu, već da infiltriraju informacije i šalju reklame zasnovane na vašoj istoriji pretraživanja. Ljudi prave naloge na Fejsbuku, unose informacije sa kreditnih kartica na raznim veb stranicama.

Oni zabrinuti za internet privatnost često citiraju broj privatnih rizika – događaji koji mogu da kompromituju privatnost – koji se mogu sresti kroz korišćenje interneta.^[4] Ove kompromitujuće metode variraju od skupljanja statistike korisnika, do više zlonamernih činova kao što su širenje špijunskih programa i raznih vrsta bagova (softverskih grešaka). Zaštitne mere su dostupne na nekoliko socijalnih mreža da bi pokušali da korisnicima pruže zaštitu njihovih ličnih informacija. Na Fejsbuku, na primer, podešavanja privatnosti su dostupna svakom registrovanom korisniku. Podešavanja privatnosti na Fejsbuku uključuju mogućnost da blokirate određene osobe da vide vaš profil, mogućnost da izaberete svoje prijatelje, i mogućnost da ograničite pristup vašim fotografijama i video-klipovima. Podešavanja privatnosti su takođe dostupna i na drugim socijalnim mrežama, kao što su Gugl Plus, Tviter. Korisnik ima povlastice da koristi takva podešavanja kada ostavlja lične informacije na internetu.

Krajem 2007. godine Fejsbuk je lansirao program Bikon (engl. Beacon) kojim su iznajmeljeni korisnički podaci postali dostupni prijateljima. Mnogi ljudi su bili razjareni ovim kršenjem privatnosti.

Fotografije na internetu[uredi]

Danas veliki broj ljudi ima digitalne kamere i svoje fotografije postavlja na internet. Međutim, neke od fotografisanih osoba možda ne žele da se njihov lik pojavi na internetu.

Postoje organizacije koje pokušavaju da skrenu pažnju na probleme vezane za privatnost. Na primer, 2005. godine na konferenciji Vikimanija zahtevano je da fotografi imaju unapred dobijenu saglasnost ljudi da bi ih fotografisali. Neki od prisutnih su nosili obeležje „Bez fotografija“ ukazujući na taj način da ne žele da budu fotografisani.

Harvardov pregled zakona (engl. Harvard Law Review) je obajavio kratak članak pod nazivom „U lice opasnosti: Poznavanje zakona o privatnosti“ u kome je pojašnjeno kako „zakon o privatnosti, u ovom obliku, nije od pomoći ljudima koji su bez njihove saglasnosti označeni na fotografijama“.^[7] Bilo koja osoba može biti protiv svoje volje označena (tagovana) na fotografiji i prikazana na način koji joj možda može škoditi na nekom ličnom planu, a vremenom Fejsbuk može preuzeti fotografiju tako da veliki broj ljudi sada ima šansu da tu fotografiju vidi, podeli sa nekim ili prosledi. Dalje, tradicionalni krivični zakon ne štiti ljude koji su obuhvaćeni fotografijom napravljenom u javnosti jer ovo ne spada u ugrožavanje privatnosti. Obimna Fejsbuk politika o privatnosti obuhvata ove probleme i još mnogo toga. Na primer, ova politika podrazumeva da kompanija zadržava pravo obelodanjivanja korisničkih informacija ili njihovo deljenje sa drugim kompanijama, advokatima, sudovima, državnim službama itd. ukoliko se smatra da je to neophodno. Ova politika takođe informiše korisnika da su profilne fotografije tu uglavnom da bi pomogle prijateljima da se međusobno povežu.^[8] Međutim, ove, kao i ostale slike, mogu omogućiti drugim ljudima da ugroze nečiju privatnost plasirajući informacije koje mogu biti iskorišćene za praćenje kao i pronalaženje neke osobe. U članku objavljenom u „ABC vestima“ (engl. ABC news), tvrdi se da su dva tima naučnika otkrila da Holivudske zvezde mogu vrlo lako otkriti informacije o svom prebivalištu putem fotografija objavljenih na internetu. Štaviše, otkriveno je da slike napravljene putem telefona ili tableta, uključujući i ajfon (engl. iPhone) automatski prilažu geografsku širinu i dužinu fotografije putem metapodataka, osim ako ta funkcija nije ručno onemogućena.^[9]

Prema novim istraživanjima, tehnologija prepoznavanja lica može biti iskorišćena za pristup ličnim podacima osobe. Istraživači Karnigi Melon Uiverziteta (engl. Carnegie Mellon University) su kombinovali skenirane slike i profile na socijalnim mrežama kako bi identifikovali osobe koje nisu na mreži. Dobijeni podaci čak sadrže broj socijalnog osiguranja korisnika.^[10] Stručnjaci upozoravaju na rizike sa kojima se suočava privatnost a koji su povećani spajanjem naših onlajn i oflajn identiteta. Istraživači su takođe razvili aplikaciju za mobilne telefone pod nazivom „Izmenjena realnost“ koja može prikazati lične podatke osobe putem slike osobe napravljene pomoću pametnih telefona.^[11] Od kada su ove tehnologije postale široko dostupne, naš identitet je postao izložen svima koji poseduju pametne telefone i internet konekciju. Istraživači veruju da bi nas to moglo naterati da preispitamo naše buduće stavove u vezi sa privatnošću.